Roditeljski podržana terapija gojaznosti kod dece

Gojazno dete jede grickalice ispred TV

S obzirom na to da su roditelji najvažniji ljudi u detetovom okruženju, njihova uloga u regulisanju gojaznosti kod svoje dece je od presudnog značaja. Istraživanja pokazuju da najbolje rezultate u prevazilaženju problema gojaznosti kod dece ima porodično podržana terapija u kojoj zajedno sa detetom učestvuju i roditelji. Ipak, kako bi se smanjili vremenski i finansijski troškovi spovođenja porodično podržane terapije, kao alternativni vid terapije gojaznosti kod dece predstavljen je roditeljski podržan model u kom učestvuju samo roditelji.

Da bi ispitali efikasnost roditeljski podržane terapije, nedavno je sprovedno istraživanje u koje je uključeno 150 predgojazne i gojazne dece uzrasta od 8-12 godina i njihovi roditelji koji su slučajnim odabirom raspoređeni u porodično podržanu terapiju ili roditeljski podržanu terapiju. U obe grupe sprovedeno je 20 sastanaka u trajanju od sat vremena koje su praćene polučasnovnim bihejvioralnim treningom. Trajanje programa bilo je šest meseci i obuhvatao je instrukcije o ishrani, vežbanju i strategijama promene ponašanja.

Rezultati merenja indeksa telesne mase kod dece pokazali su da je terapija u kojoj su učestvovali samo roditelji isto toliko efikasna kao i model u kom učestvuju i deca, odnosno da nema razlike u efikasnosti između ova dva terapijska modela na početku programa, niti u periodu praćenja od 3, 6, 12 i 18 meseci. Efikasnost oba programa ogledala se i u podatku da se smanjenje telesne mase održalo i nakon 18 meseci. Razlike između ova dve grupe nisu nađene ni u dnevnoj potrošnji kalorija, niti u vremenu koje se dnevno izdvajalo za upražnjavanje umerene do intenzivne fizičke aktivnosti ni kod dece, ni kod roditelja.

Jedna od dve razlike roditeljski podržane terapije u odnosu na porodično podržanu terapiju je ta da su u prvom slučaju roditelji posle 6 meseci ispoljili tendenciju da brže vraćaju izgubljene kilograme. Druga razlika je što su roditelji koji su bili bez dece na terapiji češće odustajali, te da im se program manje sviđao nego roditeljima koji su dolazili sa decom.

I pored tih nedostataka, roditeljski podržan modalitet terapije predstavlja efikasan alternativni vid terapije dečije gojaznosti naročito kada dete ne želi da prisustvuje terapiji ili ne može da organizuje svoje vreme u skladu sa satnicom terapije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.