Zdravstveni rizici fizičke aktivnosti na radnom mestu

Manuelni radnik

Za značajan broj odraslih rad na poslu sadrži elemente fizičke aktivnosti. Radnici koji rade na građevini, čiste ulice, sakupljaju sekundarne sirovine, rade u staračkim domovima, na farmi i u proizvodnji su fizički aktivni veći deo svog radnog vremena. Uprkos značajnom obimu fizičke aktivnosti na poslu, manuelni radnici često imaju relativno loše zdravlje. Mnoga epidemiološka istraživanja utvrdila su da previsok obim fizičke aktivnosti na poslu povećava rizik od kardio-vaskularnih bolesti i umiranja, naročito među radnicima sa lošijim primanjima, slabije fizičke forme i onih kojih već imaju istoriju visokog pritiska i srčanih oboljenja.

Za razliku od fizičke aktivnosti u slobodno vreme koja ima korisne efekte na zdravlje, neadekvatna fizička aktivnost na poslu može imati štetne posledice po zdravlje, a razlozi za to su sledeći:

  • Aktivnost je previše slabog intenziteta ili predugačkog trajanja da bi imala pozitivne efekte na kardiorespiratorni sistem. Intenzitet od 60-80% maksimalnog aerobnog kapaciteta u kraćem vremenskom periodu ima pozitivne efekte na zdravlje. Međutim, intenzitet koji je manji od 30-35%, a sprovodi se tokom osmočasovnog radnog vremena, prevazilazi nedeljne preporuke o obimu fizičke aktivnosti i može da ugrozi zdravlje.
  • Srčani puls je povišen tokom celog radnog dana, za razliku od upražnjavanja fizičke aktivnosti u slobodno vreme kod koje je puls povećan tokom trajanja aktivnosti i u kratkom periodu nakon njenog završetka. Produženo trajanje visokog pulsa je nezavistan faktor rizika kardiovaskularnih oboljenja i smrtnosti.
  • Fizička aktivnost na poslu koja uključuje podizanje težih tereta ili statične položaje (odnosno kada mišići duže vreme zauzimaju isti položaj, npr. kao kod dugog, nepomičnog držanja predmeta) utiče na povećanje celodnevnog krvnog pritiska.
  • Fizička aktivnost na poslu se često izvodi bez adekvatnog perioda oporavka. Duže izlaganje ovim aktivnostima, naročito u uslovima prekovremenog ili teškog fizičkog rada, dovodi do umora i iscrpljenosti koji predstavljaju rizik za kardiovaskularna oboljenja.
  • Često se izvodi sa slabim nivoom kontrole i zaštite na radu. Ograničena kontrola nad zadacima, brzinom i rasporedom njihovog izvođenja, zaštitnom odećom, psihosocijalnim stresorima i okruženjem u celosti može dovesti do štetnih uticaja ove aktivnosti na zdravlje. Zapravo, 50% stanovištva na globalnom nivou radi na otvorenom gde su izloženi različitim klimatskim i meteorološkim uslovima, bez adekvatnog unošenja tečnosti, bez mogućnosti odmora što povećava verovatnoću pojave toplotnog stresa, toplotnog udara i kardivaskularnih oboljenja. Nasuprot tome, fizičke aktivnosti koje se upražnjavaju u slobodno vreme se izvode u uslovima koje vežbači mogu da regulišu spram svojih trenutnih mogućnosti.
  • Fizička aktivnost na poslu povećava rizik od hroničnih zapaljenskih procesa. Markeri zapaljenja (kao što je C-reaktivni protein) rastu tokom fizičke aktivnosti i ostaju povišeni sve dok se telo ne oporavi. Ipak, izražena fizička aktivnost na poslu kod koje se povećava zamor tokom uzastopnih radnih dana održava zapaljenski proces koji je mogući uzročnik ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.