Vežbe ravnoteže sa zatvorenim očima za poboljšanje posture starijih osoba

Posturalni status (postura) predstavlja sposobnost da se održi uspravan stav i ravnoteža tela, a njegova disfunkcionalnost povezana je sa povećanim rizikom od padova u starijem dobu. Jedna trećina starijih osoba od 65 godina i polovina starijih od 80 godina doživi u svom životu bar jedan pad. Uzroci padova mogu biti višestruki kao što su staračka slabost mišića, narušena ravnoteža i obrazac hoda, poremećaji vida i pol (žene su sklonije padovima). Jednom doživljeni pad povećava verovatnoću sledećeg pada i često dovodi do pojačanja osećaja straha od ponovnog pada koji može da ograniči osobu u svakodnevnom kretanju. Preventivni programi padova usmereni su na različite riziko faktore, pri čemu je vežbanje istaknuto kao komponenta od suštinskog značaja, naročito vežbe za održavanje ravnoteže.

Upravo su vežbe ravnoteže bile najčešće primenjivani vid fizičke aktivnosti u istraživanjima koja su se bavila povezanošću različitih vrsta aktivnosti na posturalni status kod osoba starijih od 60 godina. Od 22 istraživanja koja su se bavila ovom problematikom i koje su bile predmet ove analize meta-analitičke studije, 9 studija primenjivalo je trening ravnoteže koji se odnosio na redovan program vežbi ravnoteže (6 studija) ili na taj-či (3 studije). Osim vežbi ravnoteže, ispitivan je uticaj vežbi snage, vežbi u vodi, penjanja po stepenicama ili multi-komponentnih treninga u kojima su kombinovane vežbe kao što su snaga i ravnoteža, snaga i taj-či, fizikalna terapija i vežbe sa skokovima.

Rezultati su pokazali da je posturalna kontrola bila poboljšana primenom samo vežbi za ravnotežu. Nasuprot tome, vežbe snage i multi-komponentne vežbe nisu uticale na posturalni status kod starijih osoba. Utvrđeno je da je vežbanje ravnoteže značajno smanjilo njihanje pri hodanju različite dužine i brzine koraka, u situcijama sa otvorenim i sa zatvorenim očima. Veći broj indikatora značajno je poboljšan vežbajući sa zatvorenim očima, pre nego otvorenih očiju. Moguće objašnjenje za to je da posturalna kontrola u slučaju zatvorenih očiju počiva samo na neuromišićnim i senzomotornim informacijama što dovodi do veće koncentrisanosti na unutrašnje osećaje i učenje njihove kontrole u procesu vežbanja.

Iako su neka ranija istraživanja potvrdila značaj vežbi snage na posturalni status, nedostatak njihovog uticaja u ovom istraživanju mogao bi da sugeriše da su mišićna snaga i ravnoteža odvojene neuromišićne komponente koje pogađaju različite sposobnosti i da ih treba vežbati nezavisno jednu od druge.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.