Vežbanjem do zdravijeg probavnog trakta

Pripremila: Jovana Janković

Nedavna istraživanja pokazuju da vežbanje može da doprinese poboljšanju zdravlja, uvećanjem bakterijske raznovrsnosti u crevima.

Bakterije su često sinonim za infekciju i bolest, stoga mogu imati nepravedno lošu reputaciju. Dosadašnja istraživanja pokazuju da u ljudskom telu ima više bakterijskih ćelija nego ljudskih, što znači da imaju važnu ulogu u našoj fiziologiji. Sve je veći broj dokaza koji potvrđuju da je veća raznovrsnost mikrobiota creva (broj različitih vrsta i ravnomernost populacija ovih vrsta) povezana s boljim zdravljem. Istraživanja objavljena u „Experimental Physiology“ sugerišu da je efikasnost prenošenja kiseonika do tkiva ( kardiorespiratorna forma) daleko veći prediktor raznovrsnosti mikrobiota creva nego procenat telesnih masti ili opšta fizička aktivnost.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da vežbanje dovoljno visokim intenzitetom, kojim se poboljšava kardiorespiratorna forma, može pozitivno da utiče na zdravlje kroz promene u prisustvu, aktivnosti i grupisanju crevnih mikrobiota. Takva poboljšanja, izazvana vežbanjem često se povezuju sa centralnim adaptacijama ( tj. povećanje količine krvi koju srce pumpa tokom svakog otkucaja) i perifernim adaptacijama ( tj. povećanje broja kapilara koji prenose kiseonik iz krvi u mišiće). Do sada je potvrđeno da se viša kardiorespiratorna forma podudara sa većom raznovrsnošću mikrobiota, ali je bilo nejasno da li se ta povezanost može pripisati procentu telesnih masti ili svakodnevnim fizičkim aktivnostima.

S obirom na to da je poznato da lečenje raka izaziva fiziološke promene štetne za kardiometaboličko zdravlje, uključujući i povećan procenat telesnih masti i smanjenje kardiorespiratorne forme, ovo istraživanje je rađeno na osobama koje su izlečene od raka.

U istraživanje je ukupno bilo uključeno 37 žena koje su preživele rak dojke, a čije je lečenje završeno najmanje godinu dana ranije. Ispitanici su radili test za procenu kardiorespiratorne forme, procenu ukupne potrošnje energije i ispitivanje mikrobiota creva iz fekalnih uzoraka.

Rezultati su pokazali da su ispitanici sa višom kardiorespiratornom formom imali značajno veću raznovrsnost mikrobiota u stomaku u poređenju sa osobama slabije forme. Dalje statističke analize su pokazale da kardiorespiratorna forma čini četvrtinu varijanse u bogatstvu i ravnomernosti vrsta, nezavisno od procenta telesnih masti.

Ovi podaci pružaju intrigantan uvid u povezanost između kardiorespiratorne forme i raznovrsnosti mikrobiota. Međutim, imajući u vidu unakrsnu prirodu dizajna studije, rezultati istraživačkog tima su kolerativnog karaktera. Uzorak ispitanika je bio ograničen na žene sa istorijom raka dojke, koje su pokazale nisku kardiorespiratornu formu i druge zdravstvene probleme, što znači da generalizaciju na druge grupe treba uzimati sa oprezom.

Istraživači sa Univerziteta Indijana planiraju nastavak kliničkog ispitivanja, kako bi odredili kako promene u intenzitetu vežbanja mogu uticati na raznovrsnost mikrobiota creva pod kontrolisanim uslovima ishrane. Na taj način bi utvrdili kako vežbanje može uticati na funkciju mikrobiota creva, kao i na koji načina se terapija može prilagoditi, tako da poboljša zdravstvene rezultate među kliničkim populacijama

 

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.