Vegetarijanska ishrana kod dece

Vegetarijanski obrok za decu

Poslednjih godina se uočava porast broja dece u razvijenim zemljama koja upražnjavaju neki od tipova vegetarijanske ishrane. Na primer, poslednja istraživanja sugerišu da se oko 2% dečaka i 6% devojčica uzrasta 14-17 godina u Nemačkoj hrani vegetarijanskim načinom ishrane. Međutim, informacije koje se tiču zdravstvenih rizika i korisnih efekat ovog načina ishrane kod dece su relativno skromne. Posebno je značajno da li ovakav način ishrane može da obezbedi sve hranljive materije potrebne u zahtevnom periodu ranog detinjstva ili adolescenciji.

Za potrebe ove analize, pregledano je preko 800 studija koje se tiču dece i adolescenata vegetarijanaca (uzrasta od 0 do 18 godina) tokom prethodnih 30-ak godina (zaključno sa krajem 2014. godine), a koje su sadržavale informacije o unosu hranljivih materija ili zdravstvenom statusu dece. Iako su prikupljeni podaci različitih studija bili relativno heterogeni, moguće je izvući neke sumarne rezultate, posebno kada je reč o najčećim katerogijama vegetarijanaca. Uopšetno govoreći, deca vegetarijanci imaju visinu i telesnu težinu nižeg referentnog opsega. Unos folata, vitamina C i dijetnih vlakana je relativno veći u odnosu na referentne vrednosti a uočen je niži nivo vitamina B12 in vitamina D u nekoliko studija.

Kod dece koja su lakto-ovo-vegetarijanci (pored biljnih namirnica unose mleko i mlečne proizvode, i jaja) pokazan je relativno niži unos ukupnih kalorija dok je kod beba uočen manji unos gvožđa od referentnog preporučenog unosa. Fizički razvoj se nije bitno razlikovao od referentnih vrednosti u skladu sa uzrastom, kao ni indikatori zdravstvenog statusa. Kod dece i adolescenata vegana (hrane se isključivo namirnicama biljnog porekla), uočen je manji unos kalorija, povećan unos dijetnih vlakana i folata, uz deficit kalcijuma, vitamina D i vitamina B12. Visina ove dece je bila adekvatna ili relativno niža u odnosu na referentne vrednosti, a biohemijski indikatori statusa vitamina D i mineralnog sadržaja kostiju ispod referentnih vrednosti. Takođe su uočeni pojedini segmenti neravnoteže u ishrani kod studija kod kojih nije bio posebno označen tip vegetarijanstva ili kod religijskih vegetarijanskih obrazaca ishrane.

Iako se uočavaju pojedini nedostaci u ishrani ove populacije, naročito kod dece uzrasta ispod 4 godine, relativno mali broj ispitanika u analiziranim istraživanjima ne omogućava jasne preporuke koje se tiču uzrasta. Ipak, nema još uvek dovoljno istraživanja o dugoročnim efektima vegetarijanske ishrane na zdravlje dece i adolescenata. Većina studija nije pokazala neželjene efekte vegetarijanstva a uočeni su i određeni pozitivni efekti, kao što je bolji profil masnoća u krvi, uz povećan unos dijetnih vlakana i sklonost ka nižoj težini. Povećan rizik ovog načina ishrane kod dece posebno se odnosi na nedovoljan unos gvožđa.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.