Umerena fizička aktivnost smanjuje rizik od preloma kuka i drugih vrsta preloma

stariji ljudi voze bicikl

Frakture (prelomi) nastaju kao posledica delovanja više faktora, od kojih su najznačajniji oni vezani za kvalitet kostiju (npr. mineralna gustina kostiju) i rizik od pada (npr. mišićna snaga i ravnoteža). Istraživanja su potvrdila da fizička aktivnost smanjuje rizik od preloma delujući na oba faktora. Međutim, još uvek se traga za odgovorom koji vid fizičke aktivnosti i sa kojim opterećenjem bi mogao da ima najveći doprinos u prevenciji padova i preloma i da li blagotvorni uticaj vežbanja zavisi od pola i starosti.

Baveći se ovom temom, istraživači jedne švedske studije prikupili su podatke od ukupno 37.238 žena i 45.906 muškaraca prosečne starosti 60 godina, koji su praćeni tokom 17 godina. Prikupljeni podaci su su odnosili na obim fizičke aktivnosti (koliko su minuta dnevno učestvovali u šetnji ili vožnji bicikla i koliko su časova nedeljno bili fizički aktivni u slobodno vreme), kao i na učestalost i vrstu preloma. U ovom velikom uzorku 30,8% ispitanika imalo prelom ručja, na drugom mestu su bili prelomi kuka (22,7%), dok je 19,4% zadobilo prelom ramena, 18,7% prelom potkolenice ili skočnog zgloba a 3,6% ispitanika frakturu pršljena.

Što se tiče povezanosti obima fizičke aktivnosti i rizika od preloma, rezultati su pokazali da su osobe koje su šetale ili vozile bicikl 20 min dnevno imale manju učestalost preloma kuka (za 23%), ali i preloma bilo kog tipa (13%) u odnosu na one koji gotovo nikad nisu šetali i vozili bicikl. Smanjena učestalost fraktura primećena je kod oba pola, u različitim starosnim kategorijama, kao i kod fraktura kičmenih pršljenova i ostalih preloma. Osobe koje su organizovano vežbale sat vremena nedeljno imale su za 13% manju stopu preloma kuka i za 6% manju stopu preloma bilo kog tipa u odnosu na one koji su vežbali manje od sat vremena. Utvrđeno je i da nije došlo do daljeg opadanja rizika od preloma kod osoba koji su šetale ili vozile bicikl preko 20 minuta dnevno, odnosno vežbali duže od sat vremena nedeljno.

Zanimljivost ovog istraživanja je nalaz da je najveća razlika u stopi preloma primećena između sedanternih i minimalno aktivnih pojedinaca (20 minuta dnevno hodanja ili vožnje bicikla) što sugeriše da dodatne dnevne aktivnosti ili nedeljni treninzi zapravo imaju slične efekte na redukciju preloma koji mogu da se ostvare i pri minimalnom režimu aktivnosti. Dakle, više ne znači bolje u ovom slučaju. Efekti ove blage-do-umerene fizičke aktivnosti ispoljili su se na smanjenje stope fraktura svih tipova, naročito frakture kuka, kod muškaraca i žene svih starosnih kategorija.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.