Ugljeni hidrati, masti i rizik od kardio-vaskularnih bolesti

kolači

Masnoće u krvi i krvni pritisak su dva najznačajnija faktora rizika za nastanak kardio-vaskularnih bolesti. Decenijama se smatralo da je ukupni holesterol u krvi najznačajniji faktor za predviđanje razvoja kardiovaskularnih oboljenja da bi potom fokus bio usmeren na lipoproteine male gustine (LDL). Da bi se umanjilo ili eliminisalo štetno dejstvo LDL holesterola, aktuelne preporuke u vezi sa ishranom usmerene su u pravcu smanjenja unosa zasićenih masnih kiselina ispod 10% dnevnog energetskog unosa. Međutim, pitanje od velikog značaja je kojom vrstom namirnica zameniti unos zasićenih masnih kiselina?

Da bi dobili odgovor na ovo pitanje, u velikoj međunarodnoj studiji istraživači su od 125.287 osoba sa istorijom kardiovaskularnih bolesti prikupili podatke o prehrambenim navikama, kako bi mogli da utvrde vezu između unosa različitih vrsta masnih kiselina, ugljenih hidrata, proteina i holesterola iz hrane sa jedne i rizika od ovih bolesti sa druge strane. Procena rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti izvedena je na osnovu vrednosti masnoća u krvi i krvnog pritiska.

Rezultati su pokazali da je unos masti i ugljenih hidrata bio povezan sa značajno većim rizikom za pojavu kardiovaskularnih bolesti nego unos proteina i holesterola. Što se tiče efekata hranljivih materija na nivo masti u krvi, utvrđeno je da je unos ukupnih masti i svakog tipa masnoće bio povezan sa višim koncentracijama ukupnog holesterola i LDL holesterola. Povećan unos masti bio je povezan i sa povećanim nivoom holesterola velike gustine (HDL, tzv. dobri holesterol) i apolipoproteina A (posebni tip proteina koji vezuje masti u krvi) i smanjenim trigliceridima. Viši nivo unosa ugljenih hidrata bio je povezan sa nižim nivoom ukupnog holesterola, LDL i HDL holesterola, odnosno sa većim nivoom triglicerida, povećanim vrednostima odnosa ukupnog i HDL holesterola tj. odnosa triglicerida i HDL holesterola.

Unos različitih hranljivih materija uticao je značajno i na krvni pritisak na taj način da je veći unos ukupnih masti, zasićenih masnih kiselina i ugljenih hidrata bio povezan sa većim krvnim pritiskom, dok je veći unos proteina bio povezan sa nižim krvnim pritiskom. Zamena zasićenih masti ugljenim hidratima (u okviru iste unete količine kalorija) bila je povezana sa najnepoželjnijim promenama lipidnog statusa krvi, dok je zamena zasićenih masti sa nezasićenim mastima poboljšala vrednosti pojedinih markera (LDL holesterola i krvnog pritiska) ali pogoršala druge parametre (nivo HDL holesterola i triglicerida).

Autori su takođe zaključili da fokusiranje na jedan faktor rizika (npr. LDL holesterol) ne omogućava jasnu sliku o efektima unosa hranljivih materija na rizik od kardiovaskularnih bolesti. Izgleda da je u proceni rizika posebno značajan odnos različitih apolipoproteina u krvi. Shodno tome, buduće smernice za otkrivanje rizika od kardiovaskularnih bolesti trebalo bi da se usmere na utvrđivanje koncentracije ovih parametara, nego na nivo LDL holesterola u krvi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.