Teško odolevamo ukusnoj hrani i kada smo siti

Cute little boy enjoying food. Child eating pasta with vegetables

Jedenje u odsustvu gladi povezano je sa gojaznošću kod odraslih i dece. Nedavna studija ispitivala je stabilnost ovog ponašanja kod dece između 4,5 i 6 godina starosti, i njenu povezanost sa energetskim unosom i izborom porcija, odnosno sa telesnom kompozicijm.

Jedenje uprkos sitosti, pri izlaganju ukusnim namirnicama, je izraz ponašanja usled povećane osetljivosti na hranu, koja bi mogla dovesti decu u rizik od preteranog unosa kalorija. Ovo ponašanje može empirijski da se meri izlaganjem dece slobodno dostupnim grickalicama odmah nakon konzumiranja obroka i dostizanja sitosti. Paradigma jedenje  u odsustvu gladi  je prvenstveno trebala da se primeni na testiranje dečijeg reagovanja na spoljnu privlačnost ukusne hrane, međutim povećanje unosa energije tokom ovog ispitivanja, može da odražava i neke aspekte odgovora na osećanje sitosti, dezinhibisane ishrane i emotivnog uzbuđenja. Štaviše, sklonost ka jedenju bez gladi ima nasledne i genetske komponente, koja se verovatno podržavaju određenim roditeljskim prehrambenim praksama, kao što je ograničavanje namirnica. Ovo ukazuje na potencijal za velike individualne razlike u ovoj vrsti ponašanja.

Da bi bolje razumeli vezu između jedenja u odsustvu gladi i telesne težine tokom detinjstva, studija je imala za cilj da utvrdi stabilnost ovog ponašanja tokom vremena i povezanost sa: izborom većih porcija, povećanim unosom energije i gojaznošću kod dece.

Učesnici studije su bili 158 dečaka i devojčica odraslih u Singapuru. U starosnoj dobi od 4,5 i 6 godina deca su dobila ručak po volji, a odmah potom su izloženi ukusnim grickalicama, kako bi se izmerio energetski unos u odsustvu gladi. Deca od 6 godina su radila dodatni kompjuterski zadatak, kako bi se izmerila idealna veličina porcija, gde su birali slike porcija koje bi voleli da jedu, od osam vrste namirnica. Antropometrijske mere (visina / težina / debljina kožnih nabora) sakupljeni su kod oba uzrasta.

Ključne poruke

  • Deca koja su trošila energiju tokom ispitivanja jela u odsustvu gladi, u dobi od 4,5 godina, imali su 3 puta veće šanse za isto u dobi od 6 godina.
  • Deca sa visokim unosom hrane u odsustvu gladi u starosti 4,5 godina imali su visok unos i u dobi od 6 godina, potvrđujući stabilnost ovog ponašanja tokom vremena.
  • Deca koja su pokazala tendenciju povećanog unosa hrane u odsustvu gladi, birala su i veće idealne porcije hrane tokom kompjuterskog zadatka.
  • Nije utvrđena povezanost ovog ponašanja sa gojaznošću kod dece. 

Kako je većina dece jela u odsustvu gladi, ova studija nam sugeriše da bi intervencije u cilju smanjenja odziva na spoljašnju privlačnost hrane, pomogla da se smanji energetski unos.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.