Povezanost unosa voća, povrća i mahunarki sa stopom smrtnosti na globalnom nivou

Značajan broj smernica o ishrani preporučuje minimalni unos od 400 grama voća i povrća dnevno, što je veoma izazovan zadatak na globalnom nivou, s obzirom na to da ove namirnice u preporučenoj količini nije moguće obezbediti u siromašnim zemljama i zemljama u razvoju. Iako je odavno poznat njihov blagotvoran uticaj na smanjenje stope umiranja od svih uzroka i umiranja od kardiovaskularnih bolesti u razvijenim zemljama, zapravo je malo dokaza koji se odnose na područja van Evrope i SAD. Takođe, u razmatranju zdravstvenih efekata voća i povrća gotovo uvek se zanemaruje da li se ove namirnice služe pre svega sirove (kao npr. u Aziji) ili uglavnom kuvane (u Evropi i SAD).

Koja količina voća, povrća i mahunarki je dovoljna da bi se ostvarili zdravstveni efekti bilo je pitanje od interesa aktuelne studije sprovedene u 18 zemalja na 4 kontinenta. U ovoj studiji koja je trajala 10 godina svake treće godine su ispitivane prehrambene navike 135.000 ljudi starosti od 35 do 70 godina. Rezultati su pokazali da je veći unos voća, povrća i leguminoza bio povezan sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i ukupne stope smrtnosti u gotovo svim geografskim područjima (južna Azija, Kina, Severna i Južna Amerika, Evropa, Srednji Istok). Najveći efekti ostvareni su pri konzumiranju 3-4 porcije dnevno što odgovara količini od 375 do 500 grama dnevno.

Kada se analizirao doprinos svake namirnice pojedinačno, kod unosa voća utvrđeno je da je za 14% bio manji rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti, odnosno za 21% manji rizik od umiranja usled bilo kog uzroka. Ovaj efekat je ostvaren pri konzumiranju jedne do dve porcije voća dnevno (124-250 g), a unosi veći od navedenih nisu dodatno smanjivali rizik. Najskromniji doprinos voća bio je u smanjenju rizika od moždanog udara. Sa druge strane, doprinos povrća je u odnosu na voće bio skromniji. Primećen je minimalni pad rizika od relevantnih kardiovaskularnih bolesti (npr. smrt usled kardio-vaskularnih faktora, odnosno dijagnoze nesmrtonosnog infarkta miokarda, moždanog udara i srčane insuficijencije) i ukupne smrtnosti kod onih sa višim dnevnim unosom povrća, što je u skladu sa prethodnim istraživanjima. Veći unos leguminoza bio je povezan sa smanjenom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja i ukupne smrtnosti.

Što se tiče načina pripremanja povrća, unos sirovog povrća bio je značajno povezan sa smanjenim rizikom od ukupne smrtnosti, dok je konzumacija kuvanog povrća ispoljila skromne efekte u prevenciji smrtnih ishoda. Korisni efekti voća i povrća verovatno su posledica činjenice da ove namirnice sadrže značajne količine antioksidanasa i polifenola, uključujući vitamin C i E i karotenoide, koji mogu da utiču na sprečavanje nakupljanja masnih naslaga u zidovima arterija i sniženje krvnog pritiska. Voće i povrće su dobri izvori vlakana za koje je dokazano da redukuju lučenje insulina i smanjuju koncentraciju ukupnog i LDL holesterola u krvi. Slično njima, mahunarke sadrže vlakna i fitohemikalije koje mogu pozitivno da utiču na snižavanje pritiska, nivo ukupnog i LDL holesterola, kao i na koncentraciju triglicerida u krvi.

Zaključak ove studije je da unos voća, povrća i mahunarki (ukupno 375 grama dnevno), manji od preporučenih smernica pa samim tim i lakše dostupan za siromašnije populacije, može imati korisne efekte na zdravlje i prouzrokovati smanjenje stope umiranja na globalnom nivou.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.