Unos zdrave hrane smanjuje tegobe kod pacijenata sa depresijom

Sto pun različitih namirnica za doručak

Ako poboljšamo svoju ishranu, hoćemo li pobojšati i svoje mentalno zdravlje? Ovo pitanje naročito je zanimalo grupu istraživača iz Australije koji su nastojali da otkriju kakav efekat zdrava hrana može imati na depresivno raspoloženje. Ranije epidemiološke studije i studije na životinjama pokazale su da kvalitetnija ishrana dopirnosi prevenciji i ublažavanju simptoma ovog široko rasprostranjenog mentalnog poremećaja, ali je istraživače iz Australije zanimalo kakvi bi se zaključci mogli izvesti ukoliko bi istraživanje bilo koncentrisano na uvođenje aktivnih mera sa ciljem poboljšanja depresivnog stanja.

U istraživanju je učestvovalo 56 pacijenata koji su imali umerenu do tešku depresiju. Njih 31 bilo je nasumično smešteno u interventnu grupu kojoj je stajalo na raspolaganju 7 tematskih konsultacija sa nutricionistom u vezi ishrane, dok je 25 pacijenata bilo u kontrolnoj grupi koja je podrazumevala dobijanje socijalne podrške u istom rasporedu i trajanju kao i program ishrane kod prve grupe.

Grupa u kojoj se pružala konstulatacija o ishrani pokazala je značajno veće poboljašanje nakon 12 nedelja trajanja programa na skali procene depresije, u odnosu na grupu koja je dobijala samo socijalnu podršku. Faza povlačenja simptoma (remisije) postignuta je kod 32.3% pacijenata interventne, odnosno 8% pacijanata kontrolne grupe.

U interventnoj grupi ja nakon završetka programa primećeno značajnije konzumiranje integralnih žitarica, voća, mlečnih proizvoda, mahunarki, maslinovog ulja i ribe, dok takav trend nije primećen kod kontrolne grupe. Važno otkriće bilo je i to da promena na bolje nije bila povezana sa promenom telesne težine, ukazujući na to da je usvajanje režima zdrave ishrane samo po sebi imalo pozitivne efekte na mentalno zdravlje. Takođe, istraživači su procenili da bi konzumiranje zdrave hrane koju su oni preporučili bilo i jeftinije – koštalo bi 112 australijskih dolara nedeljno u odnosu na 138 australijskih dolara nedeljno koje su pacijenti u proseku trošili na hranu i piće.

Način na koji ishrana utiče na mentalna oboljenja još nije razjašnjen. Jedan od mogućih načina je da kvalitet ishrane utiče na biološke puteve koji se povezuju sa nastankom depresije kao što su zapaljenski procesi i oksidativni stres ili na drugi način, kroz psihološke promene u ponašanju koje podrazumevaju aktivnosti kao što su priprema hrane, kuvanje, kupovanje namirnica i druge koje mogu imati terapeutsko dejstvo.

S obzirom na to da je zdrava ishrana efikasna i da se može priuštiti zbog povoljnije cene, terapija depresije trebala bi da obuhvata i preporuke vezane za poboljšanje kvaliteteta ishrane kod ove populacije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.